„Дигитализација за све“, пројекат Еразмус+

Обука Ресурсног центра за образовање CREF „Посебне потребе: Изазов инклузије“

У оквиру реализације Еразмус+ пројекта „Дигитализација за све“ чланови ОШ „Десанка Максимовић“ из Београда били су на мобилности у Сесимбри (Португалија) у периоду 3-8. јула 2023. у организацији Ресурсног центра за образовање и обуку CREF. Курс „Посебне потребе: Изазови инклузије“ похађали су Александра Ђорђевић, наставник енглеског језика, Биљана Кнежевић, наставник српског језика и књижевности, Бранка Митровић Јосиповић, психолог школе, Горана Вукић, дефектолог-олигофренолог школе „Бошко Буха“, подршка деци којима је потребна додатна подршка у нашој школи.

На почетку обуке домаћин и сви учесници представили су своју школу/организацију, па смо већ тада стекли увид у организацију школског система Португалије, Шпаније и Естоније.

Овај курс обухватио је теоријски део у коме нас је проф. Ана Софија Лоренцо из организације CREF упознала са системом школства у Португалији, начину на који се школују ученици којима је потребна додатна подршка у редовном систему школовања, као и о аутизму као растућој појави широм света. Упознали смо се са значајем технологије у раду са ученицима којима је потребна додатна подршка (assistive technologies) и софтверима и алатима које можемо користити у раду са ученицима. Иземђу осталих, представљени су нам алати Hagaquê (софтвер за развој писмености и писања), Boardmaker (алат за родитеље наставнике и терапеуте намењен изради едукативног материјала за разноврсне ученичке потребе), Fitzgerald Key (колор систем), Sign me a story (апликација која омогућава брзо учење знаковног језика кроз причу и видео), као и многе апликације бесплатне и оне које се плаћају за оперативне системе Windows, Android и IOS системе). У делу радионичарског рада радили смо на таблетима ученика и испробали апликације које они користе. На крају смо дали своје мишљење о онима које бисмо могли да употребимо у нашој пракси, али и оне које не одговарају потребама наших ученика. Ове апликације се могу користити у раду са децом којима је потребна додатна подршка у разноврсним ситуацијама. Намењени су комуникацији (Job Talk, Let me talk, I communicate, Voice 4u), проблемима у понашању (Social stories, ADHD, Visual schedule, ABA Kit), проблемима у учењу (Memory Games, Opet Dyslexic, Todo Math, Match it up 3, Ireward), потешкоћама у препознавању емоционалних стања (Autimo, Autism Emotions & Feeling Cards, Mindful Powers), оштећењу вида (Audio Braille, Blind Tool, Braille kezboards, Seeing AI), оштећењу слуха (Sign me a storz, Smart Hands, Little Ears), физичким сметњама (Plaphons, Virtualkeyboard, MagicEue, Araword). Ту су и други извори који могу бити од помоћи у разним ситуацијама (DisaBility – за наставнике, Femilies with Special Needs, Special Needs Guide Magasine).

Многе од ових апликације доступне су у бесплатној верзији, али за већи број могућности потребно је платити их.

Упознали смо рад групе основних школа (Basic school) Boa Água, чији је иновативни образовни пројекат представио директор школе проф. Nuno Mantas. Ову групу школа чини шест школа у којима су само финансије исте, док свака од њих има сопствени програм. Школе су самофинансирајуће, али их је основало Министарство образовања. Циљ овог експерименталног програма био је усмерен на три кључне промене: курикулум, методологију и окружење тако да ученици буду срећни. Ученици немају фиксни распоред, једну групу похађају ученици различитих узраста (учећи исту тему), ученици седе у групама уместо у редовима. Њихов недељни распоред је 15 сати рада: 10 сати у пројекту, остали часови намењени су подучавању грађанских вештина, спорту и португалског језика. У групи са 50 ученика раде 2 наставника у две учионице. Наставници раде са ученицима тако да наводе ученике да сами траже знање уместо да им пружају информације. У рад су укључени и родитељи-волонтери чија је улога да пруже повратну информацију наставнику како су групе радиле и подстакну ученике на рад. Ученици добијају опис својих постигнућа, а на крају године имају завршни испит. Главни циљ образовања је што функционалнија припрема ученика за реалан живот. Са конкретним начином рада уса ученицима којима је потребна додатна подршка упознала нас је проф. Cristina Rocha. Ученици ове школе имају разноврсне услове (просторне и образовне) како би стекли вештине потребне за свакодневни живот и савладали вештине и исходе у складу са својим могућностима.

Обишли смо Центар за церебралну парализу APCAS у Seixal, Setúbal и упознали се са овом самофинансирајућом организацијом и начином на који пружа подршку особама којима је потребна додатна подршка и њиховим породицама. У овој организацији рад волонтера је изражен, учешће родитеља у раду је један од неопходно, јер њихов циљ није само пружање услуга, већ укључивање ових особа и њихових породица у живот заједнице. У ту сврху они сарађују са установама културе, школама (којима пружају подршку), ресторанима, занатлијским радњама и другим установама и организацијама који могу укључити особе са церебралном парализом у редован живот заједнице.

У централној школи – ИКТ ресурсном центру Seixal, Almada and Barreiro ICT Resource Center проф. Eduardo Soares и Paula Vigário представили су нам активности овог центра и упознали нас са разноврсним могућностима ИКТ подршке ученицима којима је потребна додатна подршка. Из овог Центра школе из региона потражују рачунарску опрему за рад са ученицима којима је потребна додатна подршка, задужују је за одређену школску годину и онда је враћају. Нико од ученика није одбијен, јер држава набавља све што потрежује овај Центар. Проф. Paula Vigário упознала нас је са методом рада у овој школи, дала нам увид у материјале са којима ученици раде и представила главне потешкоће у раду. Проф. Eduardo Soares представио нам је асистивну опрему намењену ученицима којима је потребна додатна подршка: специјализоване тастатуре, џојстике, мишеве, апарат за детекцију покрета ока, апликације и софтвере и тд.

У државној школи Casa Pia de Lisboa, Jacob Rodrigues Periera у Лисабону упознали смо се са методологијом рада и израде материјала у раду са ученицима оштећеног слуха. Проф. Joan Santos представио нам је своје вишегодишње искуство у раду са ученицима. У овој школи ученици са посебним потребама интегрисани су са ученицима који чују и ученицима којима је из других разлика потребна додатна подршка (избеглице, ученици са тешкоћама у учењу). Ова школа обухвата основну (basic), средњу и школу за одрасле. У групи школа којој припада ради 2000 наставника, док у овој школи учи 120 деце којима је потребна додатна подршка. Ученицима који имају оштећен слух велика су подршка други ученици, јер у свакој групи има троје-четворо деце са оштећењем слуха. Проф. Joan Santos је специјалиста за знаковни језик и уверили смо се да има веома непосредан и близак однос са ученицима. Влада Португала финансирала је израду платформе Educatio Visual, која је главни извор ресурса за рад са ученицима који имају оштећење слуха.

Последњи дан обуке посвећен је презентацији финалног рада групе учесника из Шпаније: они су нам, укључивши и нас у рад, представили модел креативне наставе. Уз помоћ апликације Ментиметар одредили су кључне појмове којима одређујемо своју земљу и час посветили главном заједничком појму: игра. Сви учесници су у групном раду представили своју игру и научили игре других народа, укључујући и Португалију. Тема је водила ка закључку: што мање личног подучавања – постајем бољи наставник!

Образовни систем Португалије усмерен је на интеграцију особа којима је потребна додатна подршка, као и њихових породица. Владин и невладин сектор има исти циљ: пружити подршку родитељима ових ученика уз њихово активно учешће, пружити подршку наставницима, јер су ови ученици интегрисани у образовни систем без обзира на проблем са којим се суочавају. Школа је место на коме се обучавају за свакодневни живот а у складу са њиховим потенцијалима и тренутним потребама. Можемо закључити да Португалија развија веома хуман систем школовања у коме се води брига о сваком учеснику.

Аутор извештаја Биљана Кнежевић, наставник српског језика и књижевности