Menu


РАДНО ВРЕМЕ БИБЛИОТЕКЕ У ШКОЛСКОЈ 2022-2023. ГОДИНИ

- Рад са читаоцима –

Непарна смена пре подне / Парна смена после подне

Понедељак*
10.45 – 18.30
Уторак*
9.00 - 17.00
Среда*
10.45 – 17.00
Четвртак*
8.00 – 15.30
Петак
9.35 – 18.00
* Понедељком, уторком, средом и четвртком БИБЛИОТЕКА НЕ РАДИ У МЕЂУСМЕНИ (13.15-14.00) због обавеза наставника у настави
10.45-13.15 (С.Ћ.)
14.00-15.35 (М.В.)
15.35-18.30 (С.М.)
9.00-13.15 (С.Ћ.)
14.00-17.00 (С.M.)
10.45-13.15 (С.Ћ.)
14.00-15.35 (М.В.)
15.35-17.00 (С.М.)
8.00-10.45 (С.Ћ.)
9.35-13.15 (С.М.)
14.00-15.30 (М.В.)
9.35-13.15 (М.В.)
13.00-18.00 (С.М.)

Непарна смена пре подне / Парна смена после подне

Понедељак*
9.35 – 17.40
Уторак*
9.00 - 17.40
Среда
9.35 – 17.00
Четвртак*
8.00 – 15.30
Петак
9.35 – 18.00
*Понедељком, уторком и четвртком БИБЛИОТЕКА НЕ РАДИ У МЕЂУСМЕНИ (13.15-14.00) због обавеза наставника у настави
9.35-13.15 (С.М.)
14.00-17.40 (М.В.)
9.00-13.15 (С.Ћ.)
14.00-17.00 (С.M.)
9.35-11.00 (С.М.)
11.00-14.00 (С.Ћ.)
14.00-15.00 (М.В.)
11.00-13.15 (С.М.)
11.00-14.00 (С.Ћ.)
14.00-16.50 (М.В.)
9.30-14.30 (С.М.)
14.00-16.00 (С.Ћ.)

osdesanka.biblioteka3@gmail.com
  • • Ученик, сем у библиотеци, може добити информацију из било које области рада библиотеке и обраћањем библиотекаркама путем имејла.
  • • Библиотека је отвореног типа а приступ фондовима је слободан, тако да сваки ученик може сам да прегледа/листа и бира књиге, затим их задужује код школског библиотекара...
  • • Ученик може да задржи књигу до две недеље.
  • • Библиотекарке настоје да негују пријатну атмосферу у библиотеци, а учтивост и предусретљивост, поред стручног и професионалног односа, темељи су рада.
  • • У нашој библиотеци предвиђена су радна места за ученике наравно и запослене), који желе/могу да искористе своју паузу између часова (или да дођу ван наставе уколико им одговара) да у пријатној и креативној атмосфери проведу своје слободно време. Посетиоци могу да раде оно што им је потребно или занимљиво на компјутеру / истражују или једноставно – читају нешто према свом интересовању (књигу или енциклопедију) / раде домаће задатке или презентације / уче и припремају се за час, могу да траже помоћ било које врсте од библиотекарки, помажу једни другима и сл....
  • • Присуство чланова библиотеке је често, па су и они укључени у рада са посетиоцима, што се допада свима.
  • • У библиотеци је отворена од ове школске године и Књига утисака ...
  • Библиотека је место на којем се путем књиге стичу знања, умења, вештине и где ученици читањем долазе до разних информација. Реч библиотека настала је од грчке речи biblion – књига и theke – ковчег, преградак, ормар. То је, дакле, дословно: ормар за књиге, или, у слободнијем преводу, складиште књига.

    Особа која руководи библиотеком зове се библиотекар или књижничар. Школски библиотекар, стручни сарадник, као онај ко чува огромно знање на полицама библиотеке, има одговоре на сва питања ученика, а уколико их нема истог тренутка, зна где их може пронаћи. Користиће расположиве изворе информација (са којима редовно упознаје и своје младе посетиоце) и тако задовољити потребе свакога ко је дошао у библиотеку по неку информацију..

    Школска библиотека има свој Годишњи план рада за сваку школску годину.

    У савременој школи функција школске библиотеке се мења, у складу са временом у којем живимо. Она данас прераста у школски библиотечко-информациони мултимедијални центар. Наша школска библиотека опремљена је функционалним намештајем и осавремењена компјутерима и интернет конекцијом. Право је место за креативан боравак ученика.

    Библиотека од прошле године поседује програм за школске библиотеке који ће омогућити лакши рад библиотеци, тј. аутоматизацију пословања. Школска библиотека је постала функционална учионица са вишеструком наменом. У њој се понекад реализују поједини часови, песнички сусрети, библиотечка секција, креативне радионице, састанци школских тимова, припреме за приредбе, такмичења и сл.

    Данас је наша библиотека модерна библиотека која је отворена према свим школским предметима, а промоција књиге и читања је основна делатност. Атмосфера у библиотеци је пријатна, ученици у долазе да узму или врате књигу, питају за нове књиге, погледају, прелистају и прочитају неке занимљиве енциклопедије.

    Данас у нашој школској библиотеци има преко 9000 књига и остале библиотечке грађе.
    *Постоји и мањи фонд е-књига, који се допуњује...

    Библиотечки фонд је добро организован, књиге су у затвореним полицама смештене по УДK систему, а школске лектире су смештене на посебним полицама, по разредима. У нашој библиотеци можете наћи лектире, бајке, басне, популарне књиге, енциклопедије, лексиконе, речнике, приручнике, књиге из књижевности, уметности, друштвених и природних наука...

    Приступ књигама је слободан. Сви ученици наше школе чланови су школске библиотеке, а исто тако и запослени у школи.

    Прошле школске године књижни фонд наше библиотеке допуњен је - књижни фонд лектире за све разреда од 1. до 8. разреда, фонд белетристике за децу са актуелним насловима, као и фонд стручне литературе за наставнике.


    БИБЛИОТЕКАРКЕ

    Нашу библиотеку воде три библиотекарке Славица Ћуковић, Слободанка Марковић и Марија Вуковић. Оне ће вас увек дочекати са осмехом и помоћи да пронађете књигу коју желите.

    И, још једном да подвучемо: Школска библиотека је право место за окупљање и креативно провођење слободног времена ученика ван наставе (за време паузе, после/пре часова...)


    Седам начина за развијање љубави према књизи
  • Од избора књиге зависи колико ће дете да ужива у њој. Мала деца воле књиге које им привлаче пажњу и које могу са лакоћом да држе у рукама. За њих су идеалне тврде сликовнице, такозване поп апс књиге (чијим отварањем страна се формирају тродимензионалне слике), потом сликовнице намењене за воду, живих боја, са јасним и крупним сликама. Сликовнице са кратким, римованим песмицама, представљају добар избор, јер подстичу дете да развија машту – док само смишља приче. Још један практичан савет – покажите свом малишану да су књиге драгоцене тако што ћете направити библиотеку у којој ће бити дечје литературе, али и белетристике, научне фантастике, историјских књига. Водите рачуна да ваше дете прочита све класике које треба, али немојте ни да га затрпавате тиме. Дозволите му да се само распитује и истражује коју би следећу књигу могао да прочита јер су интересовања код сваког детета различита.
  • Било би добро да читање постане обавезан, веома важан део сваког вашег дана. Према речима стручњака, најбоље време за читање су вечерњи сати када дете има потребу за мирнијим активностима. То је време када се тензије спусте на минимум, ваше дневне обавезе су иза вас, а дете је опуштено и расположено да слуша. За одлазак у кревет малишану ће пријати лагане и смирене теме без жестоких акција. Подесите осветљење и удобно се сместите, у кутку који сте посебно осмислили за читање бајке. Полако читајте како би дете могло да разгледа слике, прати радњу и запамти ток приче. Међутим, уколико је сувише поспано увече, покушајте да уведете поподневно читање – након ручка или пред купање. Наравно, то не значи како треба да му читате само у тачно одређено време. Читање можете да употребите и као начин да смирите малишана када се превише разигра или као награду за добро понашање. Лепо је када дете само почне да тражи да му се чита. На вама је да се потрудите да му будете на располагању кад год оно затражи.
  • Умерено брзо читање, са повременим кратким паузама, даје детету прилику да се уживи у радњу, замисли људе, пределе и догађаје из приче. Измишљајте понекад приче јер ће дете бити очарано ако и њега поменете у причи с његовом омиљеном играчком, најбољим другом или љубимцем. Кад још мало одрасте, вероватно ће желети да му стално читате исту књигу. Одраслима се то може чинити бесмисленим, али је то детету веома важно. Све оно што је детету познато пружа му огроман осећај сигурности, а оно није толико сигурно као ви да ће се прича сваки пут исто завршити. То мора да се научи.
  • Подстичите дете да вам препричава прочитано, тиме развија не само способност комуникације, већ и концетрацију и способност издвајања битних детаља. Уколико је малишан још мали, бодрите га да сам смисли причу према сликама које види на корицама књиге. Пратите прстом речи док читате наглас да би малишан повезао текст са речима. Књигу држите на одстојању тако да дете види слике. Показујте слике које прате причу. Питајте га шта слике говоре са сваке стране. Када приметите да је нека привукла дететову пажњу, застаните и заједно попричајте о њој. Тиме ћете му помоћи да боље разуме смисао речи. Наведите га да показује оно што препознаје на сликама и да само окреће странице. Можете повремено погрешити приликом причања приче и видети да ли ће вас исправити или ћете показати пса и рећи: „Ево маце!” како би оно могло да вам каже да нисте у праву. Све је то део навођења детета да учествује и да почне да мисли својом главом.
  • Временска ограничења и правила око коришћења било чега што има екран морају да буду доследна тако да деца не могу да се погађају са вама и да траже више од онога што им припада. Инстант задовољство које деци пружају телевизор, компјутер, видео-игрице и паметни телефони је превише моћно и свакако нешто са чим једна књига не може да се такмичи.
  • Најбољи начин да дете заволи књигу јесте да је види често у вашим рукама. Ако је дете окружено књигама, ако ви доста читате, оне ће бити његово природно окружење и спонтано ће их заволети. Уколико дете примети да ви уживате у читању, то ће за њега бити веома моћна мотивација. И оно ће пожелети да опонаша оно што ви радите.
  • Већ у предшколском узрасту можете заједно да одете до библиотеке да се ваше дете учлани. Чак и ако је тек почео да учи слова, у библиотеци можете заједно да бирате сликовнице, или књиге које ћете му ви читати. Тајновитост полица препуних књига, мирис папира, шуњање међу полицама у потрази за „пленом”, остаће у неизбрисивој успомени будућих малих читача.