Шестаци воле геометрију

Ученици шестог разреда уживају у геометрији. Конструишу заједно са наставницом математике Наташом Милошевић различите врсте троуглова користећи оловку, лењире и шестар. На овај начин ученици се оспособљавају за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама. Такође, развијају и позитивне особине као што су систематичност, упорност, тачност, уредност, самоконтрола и смисао за самосталан рад. Конструкција у геометрији има велики образовно-развојни значај јер се тиме, на нивоу наставе, доказује егзистенција геометријских објеката чији су елементи задати. Ученици су се максимално трудили да сваки задатак ураде перфектно тачно и прецизно. Наравно, ни мало шале није на одмет, јер треба показати да математика није страшна, већ прелепа и врло интересантна наука.

→ Read in English

Занимљивост

Од свих математичких наука, геометрија има најдужу историју. Први пут се појавила у древном Египту, Вавилонији и Грчкој (VII век п.н.е). Египћани су развили индуктиван метод закључивања, нпр. приметили су да један троугао има три угла, па су нацртали други троугао и приметили исто, итд. док нису закључили да сви троуглови имају по три угла. Тада су то узели за основну вредност - аксиому. Разлика између грчке и вавилонске геометрије је у томе што су Грци своју развијали посматрајући ноћно небо, док су је Вавилонци развијали посматрајући копно. Још у VI веку п.н.е. у Грчкој је била позната Талесова теорема. Талес из Милета је од египатских свештеника учио о њиховим геометријским и астрономским закључцима о збиру углова у троуглу, о уписаном кругу у троугао итд.

Питагора (VI век п.н.е) и његови ученици Питагорејци су закључили да је збир углова у троуглу 180 степени, открили су први, трећи и четврти став подударности троугла и наравно чувену Питагорину теорему.

У IV веку п.н.е. Платон и његов ученик Аристотел почињу да постављају аксиоме (основне законе геометрије). Најпознатија школа у Атини V и VI века п.н.е. била је Платонова академија, која је над улазом имала натпис „Нека не улази овамо онај ко не зна геометрију". Платон је много пажње посвећивао проблему конструкција помоћу лењира и шестара. Међутим, праву систематизацију (елементарне) геометрије је учинио Еуклид (III век п.н.е) у својим знаменитим књигама „Елементи“.

Модерна геометрија у многим својим дисциплинама иде далеко даље него геометрија античког доба. Важну улогу су имале и естетке потребе људи, као што је жеља да се сагради лепши дом, украси се сликама из спољашњег света итд. Данас геометрију виђамо свуда - модерне зграде, ентеријери станова и кућа, кућни апарати, подморнице, свемирске станице - све има неки геометријски облик. Зато је геометријско знање данас стручно значајно за многе модерне специјалности као што су дизајнери, конструктори, радници, научници...